/Пејзажи Душе/
изложба
Биљане Балашевић
25.05. - 01.06.2026.
Галерија Green Door
Краља Петра 61, Београд
Отварање изложбе је 25.05.2026 у 19 часова
. . .
Умјетност је често хватање неке невидљиве нити која повезује наше унутрашње стање са спољашњим свијетом. Биљана је овим радовима успјела да материјализује невидљиво: звук музике, мирис прољећне шетње, титрање мисли пред спавање.
- Сњежана Орловић, историчар уметности
Лет у сну
45 × 60 цм - акрил, платно
49.000 рсдЗамислила сам је као колаж од сасушених боја са палете. Наставило се са досликавањем. А онда је заличила на сцене из мојих снова, кад сањам да летим, и летим изнад мора, обала, разних земаља...
ПУТОВАЊА
60х120 цм - акрил, медијапан
55.000 рсдСлика је замишљена као слагалица са деловима који се не уклапају, али када се споје на одређен начин, формирају таласе. У току рада, првобитна поставка је замаскирана, али њена идеја је и даље ту.
Као и у животу, стално тражимо савршен моменат, тренутак када се све уклапа и долази на своје. Тај моменат никада не долази, али путеви ка том циљу су оно што чини живот. Кретања и трагања. Док се не умре, нема стајања.
Боје и облици су свесно изабрани да евоцирају подводне просторе, делимично због личне фасцинације, а делом као метафора за свет осећања и животне приче, где наизглед свако биће и сваки талас живе за себе, али сви иду негде, за нечим.
Росалиа
ПРЕКЛАПАЊА, РАЗИЛАЖЕЊА, ИДЕЊА100 × 100 цм - акрил, златни листићи, платно
45.000 рсдХтела сам да ову слику чине само јарке нијансе розе, наранџасте и црвене. Међутим, повукло ме је да додам злато, плаву и онда није било натраг.Док није било интернета, сваког месеца сам куповала француски часопис о ентеријерима Art&Decoration. Ујутру бих пила кафу и листала странице, уживајући у комбинацијама текстура материјала, бојама и флори Медитерана, историјским комадима намештаја. У једном издању је део био посвећен стану инспирисаном Индијом: јарки тонови, тамно дрво. Колико пута сам се враћала том ентеријеру...Ова слика ме подсетила на тај стан, вероватно је то великим делом и била инспирација.Људи углавном примете боје и то је то. Један пријатељ, кад је видео слику, почео је сам да је коментарише:„Видим у овим тачкицама људе који се врте, они су сви заједно, а ове линије које се одвајају су они који су кренули својим путем. И те линије и тачкице се преплићу, преклапају и раздвајају, и сви се негде траже.“Дирнуло ме његово тумачење, нисам знала да има сензибилитета за уметност, а и зато што није био далеко од истине.
ПУТ
40х40 цм - акрил, платно
17.000 рсдОва слика је иницијално била намењена за конкурс под називом Искра. Идеја ми је била садашња друштвена искра која се запалила у Србији и разбуктала у пожар који не јењава. Боје су првобитно биле плава, црвена и бела- боје наше заставе. "Искра" се креће у два правца тј. боје, плава је мировање, спокој неуздраман било чим, црвена тј. розе је немир, страст, акција. Којим путем ићи?Слова су текстови, први слој, жутим словима, исписане су моје насумичне мисли изазване осећајем због свега што се дешава. Великим словима су исписани текстови песама Тамо далеко, Марш на Дрину и Gipsy Song Влатка Стефановског. Текстови нису читљиви, они су ту симболично, скоро па магијски.
кретање
40 × 30 цм - акрил, уље, медијапан
морски буги вуги
40 × 40 цм - акрил, платно
18.000 рсдУвек ми је био забаван назив Мондријанове слике Бродвејски буги вуги. Никад немам унапред смишљене називе за своје слике. Ова сличица ми је заличила на плес, на веселост, морски буги вуги.
морски диптих
100 × 120 цм (x2) - акрил, платно
89.000 рсдСлика је замишљена као самостална али у току рада се "ширила" тако да је морала да заврши као диптих.Намера није била да буде "морска" али је добила такав назив јер би сви који је виде одмах помињали морске дубине.Слика слави боју, лепоту, ликовни плес, ту је да разгали, да доминира и оставља незабораван први утисак.
све је то живот
НЕСЛОЖИВА СЛАГАЛИЦА125 × 150 цм - акрил, медијапан
119.000 рсдСлика је састављена из 25 мањих.Сваки део је један облик, разбијен бојом и линијама које су метафора за све личне приче, догађаје, осећања.Делује као слагалица која чини смислен облик само кад би се делови посложили како треба.Међутим, тог заокруженог, завршеног облика нема. Постоје само варијације у посложњавању сличица које су урамљене тако да могу да се каче и вертикално и хоризонтално, све по нахођењу власника истих.Идеја је да стално покушавамо да посложимо своје животе, да све коначно дође на своје, сви имамо идеју како би то требало да изгледа али увек има неки део који се не уклапа, увек наилазе ситуације кад бисмо могли и овако и онако а одлука како ћемо мења све.И зато је слика варијабилна, стално може да се мења, посложњава, никад се један део савршено не надовезује на други али као целина она ипак делује јединствено. Као живот сам.
парови без пара
15 × 20 цм - акрил, медијапан
3.000 рсд
несложива слагалица
22 × 30 цм - акрил, уље, медијапан
8.500 рсд
Шапутања
150 × 100 цм - акрил, платно
79.000 рсдИнспирација ми је био тепих који смо добили од моје маме. Леп, округао, флоралан, нежних боја... Пожелела сам и сличну слику у нашем стану. Хтела сам велики формат, да доминира просторијом. Боје ведре али смирене, у површинама које се транспарентно преклапају, стапају, подсећају на облаке, измаглицу, сан. Све време се вртела песма Whispering Wind od Moby-a док сам радила, та музика је уткана у слику.
Taлас
149.000 рсдМорске дубине, таласи, ветар, вечност, смисао, постојање, енергија, светлост, пространство... све је то део слике Талас. Сви смо део једне матице, некуд идемо, однекуд крећемо, и кад нам се чини да мирујемо, то је привидно.Све долази и пролази, чини се да смо одвојени, засебни, да је живот низ одвојених догађаја а ипак смо део једне струје, почевши од породице, па друштва, времена у ком смо... и тако даље и даље, до краја васионе.Колико год да је тешко, мучно, изазовно живети, ипак је то непоновљиво искуство, величанствено путовање.
ткање боја
40 × 60 цм - акрил медијапан
пролећна композиција 1, 2, 3, 4
30 × 40 цм - папир, лепак, акрил, картон
6.000 рсдПре две године сам цело пролеће сваког јутра шетала. Крај у ком живим је пун зеленила, баштица које станари с љубављу сами негују.У шетњама сам се заустављала сваки час да бих фотографисала буђење природе. Цветови у свим бојама, пупољци, листићи, плес траве на ветрићу, ливаде попрскане белим латицама, сунце, много сунца.Елем, на интернету сам видела технику лепљења папира претходно потопљеног у лепак и боју, с нестрпљењем сам прионула на рад.Почели су да извиру призори из шетњи, те боје, органски облици, мотив се наметнуо спонтано, све време шетајући на граници са апстрактним, позивајући на пролећну флору више асоцијативно него репрезентативно.
пролећна композиција 5, 6, 7
30 × 40 цм - папир, лепак, акрил, картон
6.000 рсд
боја 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9
10 × 22 цм - уље, медијапан
5.000 рсдОве сличице су биле мали предах у току сликања великих формата. Поиграла сам се са комбинацијама боја, тражећи складне а ипак контрасне комбинације. Инспирација су таласи, корали, морска маховина....
цртежи 1, 2, 3, 4, 5
20 × 30 цм - фломастер, суви пастел, папир
5.000 рсд
Рециклирана палета
30 × 30 цм - акрил, платно
7.000 рсдАкрилна боја се брзо суши и еластична је, тако да кад се с њом слика, палета је лака за чишћење, боја се само згули, као змијска кожа, са површине.Пошто имам навику да свашта чувам јер ће ми можда у раду затребати, тако сам и у пластичну кутију одлагала слојеве суве боје. Временом су се наслагали озбиљни слојеви. Како да им одолим и не поиграм се с њима?Тако су настале сличице на чија бојена платна сам лепила делове акрила који сам претходно сецкала и комбиновала, без икакве даље сликарске интервенције.Има ту нечег лепог, у тим комадићима са палете, за мене су историја досадашњих слика, покушаји и трагања за правим тоном, нијансом... Случајности у текстури и комбинацији боја које превазилазе моје уметничке моћи.Као и у животу, виде се само резултати: победе или порази, оно што одлучимо да представимо свету, а приче које су довеле до истих живе у сенци, скромно носећи заслуге без знања и признања.
. . .
Брза свакодневица, бриге, размишљања, оптерећење, вести, стрес. Требао ми је измак из тога. Постала сам сувише „одрасла“, и по обавезама, и по годинама, и по осећају. Пожелела сам лакоћу, радост, игру, безбрижност, растерећење. И тако је настала серија Пејзажи душе.Нисам желела фигурацију, јер је она упућена на реалност, а од исте сам хтела да одморим. Да се вратим на почетак, кад је сликање било експериментисање, неоптерећено етикетама, судовима, наративом. Само боје, линије и ја. Плес шумова таласа, ветра у крошњама, омиљене музике, тишине, наде, призори морских дубина.Слављење и радост лепоте.У тешким периодима бежим у гледање и читање комедија, утеху тражим у ситницама: укусној кафи, ведром небу, прелепом цвету уз пут. То ме враћа у осмех, у опуштање. Најсрећнија бих била кад би моје слике из ове серије то исто биле за посматрача.Неке су рађене на картону, неке на медијапану, већина на платну. Оно што им је заједничко јесу чисте и јаке боје, директне у свом дејству; линија која има ток таласа и кретања, лутања; недефинисани облици који уносе разиграност.Њихова преклапања и смерови били су ми асоцијација на животне приче, етапе, сусретања, слојеве унутар саме личности. Композиције нису ограничене форматом. Однекуд ти облици долазе, некуда одлазе. Моја слика је само један фрагмент тог пута без почетка и краја, вечите потраге за заокруженошћу, тачком на крају која увек измиче.То су исто и слике-слагалице, сачињене из појединачних делова који могу да се комбинују по вољи аутора или власника слике. Заједно чине визуелну целину, али кад би неко покушао да их савршено уклопи, да се један део тачно надовеже на други, не би успео. Јер, живот је загонетка: одгонетамо га и слажемо, али он одолева коначним дефиницијама.Ту су и слике рађене од боја саструганих са палете. Акрил је еластичан и крт у исто време кад се осуши. Сваки пут кад сам чистила палету, тај акрил нисам бацала, већ га одлагала у кутије. Временом су се наслагали слојеви, попут оних у стенама.Било ми је нечег романтичног у томе да рециклирам те остатке. И они причају неку причу. Боја употребљена за слике је видљива, део је оног за показивање. А шта је са оним што је остало? Мешало се са сваким следећим остатком наредне слике, толико се надовезивало да је формирало нову слику. И у тој једној слици су делови свих претходних слика.Као наша деца, као ми, деца наших родитеља, и они као деца њихових. Као претходне серије инспирисане одређеним животним периодима, акумулиране у нову серију са подсликама старих.И тако у круг, али увек нови, другачији.- Биљана Балашевић